Biografija

Radislava Dada Vujasinović je rođena 10. februara 1964. godine u Čapljini, Hercegovina. Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu, 1987. godine, na odseku Jugoslovenska književnost i srpsko-hrvatski jezik. Po završenom fakultetu je radila kao novinar u Privrednom pregledu. Ubrzo je počela da objavljuje autorske tekstove u magazinu Duga. Od 1990-te je postala stalno zaposleni član redakcije Duga, a pred sam kraj svog života, 1993. je postala član uređivačkog kolegijuma. Ratne događaje u Jugoslaviji je pratila od samog početka. Od prvih mitinga u Bosni i Krajini 1990-91. preko ratišta u Slavoniji, do početka rata u Sarajevu kada je odlučila da više ne ide na ratišta, jer kako je sama rekla "ne mogu da pišem o tome kako se ruši jedan grad i ubijaju deca." U Dadinom ratnom dosijeu, ostale su zabeležene reportaže iz Borova Sela, Dalja, Erduta, sa Papuka i Psunja. Ispisivala je stranice o beznađu rata, o srušenoj kući, o poginulom drugu, bratu, o koloni "izgubljenih i ojađenih", onih koji su zauvek napuštali svoja ognjišta, koja su u njihovo ime prodali političari kojima se verovalo. Letela je u vojnom helikopteru sa ranjenikom i plakala.

Posle odluke da više ne ide na ratišta, u periodu od kraja 1992. godine do početka 1994. godine, pisala je o političkoj sceni Srbije. Jedan od tekstova koji dokumentuje to vreme je tekst "Kriminalci i policajci u parlamentu", objavljen u časopisu Duga krajem 1993. godine, u kojem na ironičan način piše o promociji kriminalca Željka Ražnatovića Arkana u narodnog poslanika.

Za reportaže sa slavonskog ratišta je dobila nagradu Svetozar Marković. Zbog istraživačkih tekstova o sprezi između kriminala i politike, dobijala je pretnje, ucene i sudske tužbe. Pored istraživačkih tekstova, uradila je i seriju  intervjua, sa ličnostima kao što su Milan Babić, Radovan Karadžić i Vojislav Šešelj. Jedan od intervjua po kojima će ostati zapamćena, je i intervju sa generalom Momčilom Perišićem. Smatra se da je posle tog intervjua bilo odlučeno da Perišić postane načelnik Generalštaba VJ, iako je ta pozicija bila namenjena drugom kandidatu.

Dada nije verovala da postoje nedodirljivi. Smatrala je da patriotizam ne podrazumeva prećutkivanje grešaka i zabluda. Upravo zbog toga je postala meta napada onih kojima se nije dopadao taj njen način razmišljanja i sposobnost da ga artikulisano izrazi: pretnje je dobijala u pismima i telefonskim pozivima. Borisav Jović je podneo tužbu zbog klevete, jer je u jednom tekstu objavila da je njegov sin jedan od najvećih akcionara u Karić banci u Moskvi. Željko Ražnatović Arkan joj je čak i lično zapretio da prestane da piše.

Dada je za mnoge postala nepoželjan svedok. Nepotkupljiva i samostalna, nije želela da njena, kako je ona nazivala "žrtvovana generacija" dozvoli da se ponovo falsifikuje istorija, pogotovo ne od strane onih "koji su rat shvatili i prikazivali kao dobar provod i avanturu, znajući da imaju gde da se vrate kada im ratovanje dosadi". Nije se plašila da kaže: "Zahvaljujući takvima, narod koji strada, kuće koje pale i gradovi koje zatiru, postali su nebitni. Rat je postao estrada za one koji su umeli vešto da promovišu i unovče svoj licemerni, lažni patriotizam."

U četvrtak 7. aprila 1994. godine, na povratku kući kupila je veliki buket crvenih i žutih lala. Čula se telefonom sa poznanikom, koji je, sticajem okolnosti, čitao njene tekstove dok ih je pripremala za štampu, i našalila se da će on od sada biti i jedini, jer njene tekstove više niko neće hteti da objavi. Onda je došla noć čiju zoru Dada nije dočekala.

Dada je pronađena mrtva u porodičnom stanu 8. aprila 1994. godine. Do danas njena smrt nije razjašnjena. Zvanična verzija Miloševićevog režima je da je izvršila samoubistvo, pucnjem u grudi iz lovačke puške sačmarice... Mnogi su od početka sumnjali u istinitost ove tvrdnje. Ipak, policija i vlast u Srbiji ni 18 godina posle njene smrti se ne oglašavaju sa rezultatima istrage koja je obnavljana nekoliko puta.

Knjiga "Svedočenja iz obeščašćene zemlje" je kompilacija Dadinih tekstova, intervjua i privatnih pisama i objavljena je u Torontu, 1995-te godine.

Izvodi iz Dadinih tekstova se mogu naći i u sudskim dokumentima Haškog Tribunala.

This Website www.DadaVujasinovic.com is dedicated to Dada Vujasinovic, a murdered journalist.
Internet prezentacija www.DadaVujasinovic.com je posvećena ubijenoj novinarki Dadi Vujasinović.
"Dead Journalists Society": Dada Vujasinovic, Slavko Curuvija, Milan Pantic, Dusko Jovanovic. Rest in peace!
"Društvo mrtvih novinara" : Dada Vujasinović, Slavko Ćuruvija, Milan Pantić, Duško Jovanović. Počivajte u miru!

Početak   Mediji   Dada piše..   Knjiga      I još nešto..   Kontakt

Copyright © A. Vujasinović, 2004